citav danasnji dan prosao je tako sto sam mislio na tebe...

ipak na trenutak sam pokusao da se oduprem svemu ali nije mi islo. danas je tuzla izgledala cudno i tuzno, dali zbog toga sto sam ja u njoj po drugi put ili je to mozda zbog ludog broca koji me je citav dan smorio pricom kao ide tamo da obrne kes kupujuci neke glupave pendreke i prstenje svojoj zeni. tacno on nikada nece odrasti al ajd da ne duzim te gluposti.

jutros kad sam krenuo na kafu primjetio sam te na trenutak i u meni se opet javila ona ista ceznja za tobom, ma samo da te pozdravim i to je to. a kako stvari kod mene bivaju ja se na tome ne bih ni zaustavio, al posto mi je dan nakaradno krenuo ipak sam od tog resenja odustao. i tako veceras posle gotovo godinu dana prvi put nisam izasao sa drustvom da se posteno oderem u nadi da cu te sresti negdje u gradu i sa tobom popricati o bilo cemu, ipak to me cini najsretnijim.

jer veceras nema nista od nas...